Grigorije Božović je jedan od značajnijih srpskih međuratnih pisaca. Objavio je četrnaest knjiga, od kojih osam zbirki pripovedaka. Preostale čine putopisi, kraći zapisi o ljudima i krajevima, naknadno sabrani iz Politike, čiji je stalni i ugledni saradnik bio. Jedan od putopisa odnosi se na Rožaje, gdje je boravio 1928.godine. Zahvaljujući profesoru Omku Kurpejoviću, ovaj Božovićev rad pubilkovan je u knjizi “Zapisi iz Rožaja” koju je Kurpejović i priredio. U nastavku prenosimo autentičan zapis:
Pravo da kažem, očekivao sam da ću naići na malu bednu sandžačku palanku, sličnu Banjskoj ili Hisardžiku za vreme tursko, u najbolju ruku mesto slično Tutinu, Dugoj Poljani ili Janjevu. Međutim, puno iznaneđenje. Pokraj Ibra sa obe strane pružao se strojni gradić, gotovo grad, sa prilično pravim ulicama, sa lepim kućama, bez izuzetka pod šindanom gotikom, sa izvanredno upadljivim kulama i bistrim rukavima Ibra, provedenim kroz čaršiju i mahalu. Po prvom ukupnom utisku Rožaje liči na Rogaticu ili koji drugi bosanski grad na kojoj reci. A ni malo na naše turske palanke i prljave hisardžike.
Ono je, kad se izuzme novo Pljevlje, lepše, pravilnije od svih sandžačkih gradova. Tek ako mu malo prigoni Nova Varoš, a Prijepolje i Bijelo Polje su jedini pri upoređenju. Jezdeći kroz grad glavnom saobraćajnicom ja sam se zaista izneađivao i kulama, i kućama sa ogromnim dvorištima i vratnicama, i čistim ulicama. Pogledaš na kuću s reda: cakle se džamli pendžeri u šarenim okvirima, izvilo se pod nebo slime – pravi čardak za uživanje i begovanje, a ne neobična muhamedanska kuća naših gradova za tamnovanje.
Ulice prave i čiste; gde nisu popločane sitnim kamenom, a ono su posute oštrim kršem koji se s brda odronjava i ibarskim šljunkom. Kuće pojedinih Ganića, Fetahovića, ili drugih glasitijih porodica pravi su konaci. Uočljivi, lepi prostrani, svetli i gizdavi.
Trokatna kula sa hrastovim čardakom jednoga od Ganića najveličanstvenija je od svih što ih imamo danas na jugu od starina, i od onih u Peći, i onih po Plavu i Gusinju. To je pravi srednjovekovni zamak. Prema njoj s druge strane Ibra izdiže se novija građevina jednog drugoga do skora rožajskoga mogućnika kao kakav dvorac. Čovek da se začudi kako dovede u ovo divlje mesto neimara da mu tu kuću sagradi i kako ne zažali – da potroši tolike novce! Ta bi kuća Solunu i Carigradu priličila. Tek mi postadoše razumljive priče o rožajskom bogatsvu i gospodstvu…
RT (Iz knjige: „Zapisi iz Rožaja“ Autora Osmana Omka Kurpejovića.)
